| Stručni komentar KOMENTAR NAJNOVIJE DOPUNE PRAVILNIKA O POREZU NA DODATU VREDNOST – „Sl. glasnik RS“, br. 59/2022 • Postupak u slučaju prometa dobara i usluga na malo subjektu javnog sektora• |
Ministar finansija doneo je Pravilnik o dopuni Pravilnika o porezu na dodatu vrednost, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 59/2022 od 20.05.2022. godine (dalje: Pravilnik o dopuni Pravilnika o PDV). Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 21.05.2022. godine.
Razlog za dopunu Pravilnika o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 37/2021, 64/2021, 127/2021 i 49/2022 – dalje: Pravilnik o PDV), jeste problem kod izdavanja elektronske fakture kroz Sistem elektronskih faktura (SEF) subjektu javnog sektora, za promet na malo koji je evidentiran preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa propisima o fiskalizaciji. Dakle, suština dopune Pravilnika o PDV jeste da se uredi postupanje obveznika PDV u ovim slučajevima, kako jedan isti promet (kao i PDV obračunat na taj promet) ne bi bio evidentiran i u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom (SZUF) i u SEF-u.
Naime, kako se fiskalni račun za promet na malo koji se evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja ne evidentira automatski u Centralnom registru faktura (CRF) i kako se od 1. maja 2022. godine fakture u CRF registruju isključivo preko SEF-a, postavilo se pitanje na koji način da prodavac na malo, koji ima obavezu da promet na malo evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja, može da izda račun za taj promet korisniku javnih sredstva preko SEF-a, radi evidentiranja transakcije u CRF-u, a da ne dođe do duplog zaduženja za PDV po osnovu tog prometa. U tom cilju dopunjen je Pravilnik o PDV dodavanjem člana 198a, kojim je regulisano predmetno pitanje.
Novododati član 198a Pravilnika o PDV glasi:
„Za promet dobara i usluga za koji je izdat fiskalni račun u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, obveznik PDV na zahtev subjekta javnog sektora određenog propisima kojima se uređuje elektronsko fakturisanje izdaje elektronsku fakturu u skladu sa tim propisima.
Zahtev iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) broj fiskalnog računa iz stava 1. ovog člana;
2) izjavu subjekta javnog sektora da PDV iskazan u fiskalnom računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da je izvršena ispravka odbitka prethodnog poreza.
Posle izdavanja elektronske fakture iz stava 1. ovog člana, obveznik PDV može da izda fiskalni račun u kojem je naveden podatak „refundacija“ za promet za koji je izdat fiskalni račun i elektronska faktura iz stava 1. ovog člana.“.
| Iz navedenih odredaba proizlazi sledeće: 1) obveznik PDV koji vrši promet na malo subjektu javnog sektora (kako je on određen propisima o elektronskom fakturisanju) izdaje fiskalni račun u skladu sa propisima o fiskalizaciji (koji, u skladu sa tim propisima, treba da sadrži PIB i JBKJS subjekta javnog sektora); 2) subjekt javnog sektora obvezniku PDV može da podnese zahtev za izdavanje elektronske fakture za taj promet preko SEF-a, koji treba da sadrži: – broj fiskalnog računa izdatog za predmetni promet i – izjavu subjekta javnog sektora da PDV iskazan u fiskalnom računu nije koristio kao prethodni porez, odnosno da je izvršio ispravku odbitka prethodnog poreza; 3) obveznik PDV na osnovu zahteva subjekta javnog sektora za taj promet izdaje elektronsku fakturu preko SEFa; 4) nakon izdavanja elektronske fakture preko SEF-a obveznik PDV izdaje fiskalni račun u kojem je naveden podatak „refundacija“ čime praktično poništava prethodno izdat fiskalni račun. |
Kada je reč o sadržini zahteva korisnika javnih sredstava za izdavanje elektronske fakture, pre svega izjave da nije koristio prethodni porez po fiskalnom računu ili da je izvršio ispravku odbitak prethodnog poreza, reč je o dokumentu koji omogućava obvezniku PDV koji je izdao fiskalni račun, da umanji PDV iskazan u tom računu, slično kao u slučaju storniranja računa u skladu sa članom 44. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 – usklađeni din. izn. i 153/2020 – dalje: Zakon).
Naime, da bi obveznik PDV u slučaju storniranja računa mogao da umanji PDV za iznos PDV iskazanog na tom računu, treba da poseduje dokument primaoca računa da po tom računu nije koristio prethodni porez. Kako se fiskalni račun izdat u skladu sa propisima o fiskalizaciji (koji sadrži i PIB kupca), smatra računom u smislu Zakona o PDV (saglasno članu 198. Pravilnika o PDV), da bi se izbegla potencijalna mogućnost da subjekt javnog sektora (koji je obveznik PDV) koristi prethodni porez i po osnovu fiskalnog računa i po osnovu elektronske fakture, propisano je da zahtev subjekta javnog sektora sadrži i ovu izjavu. Kako subjekt javnog sektora koji nije obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza, mišljenja smo da je u tom slučaju (kada je subjekt javnog sektora lice koje nije obveznik PDV) predmetna izjava na zahtevu za izdavanje elektronske fakture suvišna. Međutim, kako je reč o formalnosti koja ne predstavlja nikakvo dodatno opterećenje subjektu javnog sektora (jer zahtev svakako mora podneti i u njemu navesti broj fiskalnog računa), preporučujemo da zahtev i u ovim slučajevima sadrži predmetnu izjavu (npr. da subjekt javnog sektora nije koristio prethodni porez po fiskalnom računu jer nije u sistemu PDV ili samo da subjekt javnog sektora nije koristio prethodni porez ili samo da subjekt javnog sektora nije u sistemu PDV itd).
Ono što treba imati u vidu jeste da navedenom dopunom Pravilnika o PDV nije propisana obaveza izdavanja elektronske fakture za promet na malo, već bi ta obaveza trabala da proizlazi iz Zakona o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“, br. 44/2021 i 129/2021) i propisa donetih na osnovu ovog zakona. S tim u vezi, podsećamo da je članom 3. stav 2. tačka 1) Zakona o elektronskom fakturisanju propisano da izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju. Međutim, iako nije došlo do izmene propisa o elektronskom fakturisanju, jasno je da je realnost takva da (pre svega zbog evidentiranja računa u CRF-u) obveznik PDV mora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora i za promet na malo (da bi mogao da naplati predmetno potraživanje). S tim u vezi, neophodno je da se nakon izdavanja elektronske fakture, „poništi“ fiskalni račun koji je već izdat za taj promet, kako ne bi došlo do dvostrukog evidentiranja prometa, odnosno PDV, i u SZUF-u i u SEF-u.
Ono što ostaje kao otvoreno pitanje jeste da li obavezu izdavanja elektronske fakture preko SEF-a imaju i lica koja nisu obveznici PDV, ako vrše promet subjektu javnog sektora. Naime, prema Zakonu o elektronskom fakturisanju, od 1. maja 2022. godine, obavezu izdavanja elektronskih faktura preko SEF-a imaju subjekti privatnog sektora i subjekti javnog sektora, za promet izvršen subjektu javnog sektora. Kako je Zakonom o elektronskom fakturisanju (članom 2. tačka 3)) definisano da je subjekt privatnog sektora obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora, nameće se zaključak da lica koja nisu obveznici PDV (a ne smatraju se subjektima javnog sektora) nemaju obavezu izdavanja elektronske fakture preko SEF-a. Međutim, kao i u slučaju izdavanja elektronske fakture za promet na malo za koji takođe po Zakonu o elektronskom fakturisanju ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture, i ovde je realnost takva (opet zbog registrovanja fakture u CRF-u) da će i subjekti koji nisu u sistemu PDV imati obavezu da za promet koji vrše subjektu javnog sektora izdaju fakturu preko SEF-a (i time postanu korisnici SEF-a, makar u delu koji se odnosi na promet koji vrše korisnicima javnog sektora). Ostaje da se vidi da li će lica koja nisu u sistemu PDV, a koja su zbog prometa korisniku javnog sektora morala da se evidentiraju kao korisnici SEF-a, SEF koristiti samo za promet subjektu javnog sektora, ili će (kada nastupi ta obaveza) morati da koriste SEF i kod prometa subjektima privatnog sektora (kao „dobrovoljni“ korisnici SEF-a). Prema Zakonu o elektronskom fakturisanju „dobrovoljni“ korisnici SEF-a imaju ista prava i obaveze kao i ostali korisnici SEF-a, ali ostaje da se vidi da li će u narednom periodu biti nekih izmena u tom pogledu ili nekih novih „tumačenja“.
COBA Systems ™ 